POPULARNA NAUKA

pon20112017

Poslednje dodano07:42:37 PM

Život van zemlje

Vanzemaljci

Kada se pitamo da li postoji žvot van Zemlje, pitamo se, u stvari, da li je pojava života
toliko tvrdoglavo izuzetna pa da se pojavi samo jednom u istoriji univerzuma? Ili je "život"
ispisan u svim zakonima fizike?

Prošlost se teško saznaje i otkriva. Ključ može da bude neko staro pismo zaboravljeno na tavanu, drevni hram zarastao u džungli. Sa istraživanjem vanzemaljskih svetova problem je gotovo identičan. Čak i kada znamo da tamo ima "nešto", put do bilo kakvih znakova života liči na potragu za iglom u plastu - zvezda U potrazi za vanzemaljskim bićima, naučnici su već pretražili dobar deo vidljivog i nevidljivog dela neba, tragajući za radio-signalima drugih, tehnički naprednijih civilizacija; poslali su sonde ka svim planetama Sunčevog sistema, osim jedne; proučili su ekstremne oblike života na Zemlji da bi bolje razumeli uslove koji su potrebni da bi se život održao; podrobno su ispitali okolinu obližnjih zvezda. Možda još vekovima nećemo otkriti postoje li vanzemaljci ili ne - u najmanju ruku sve dok nam se oni sami ne jave. Ali, istraživači nastavljaju da usavršavaju svoje metode kao da će se "mali zeleni" pojaviti već sutra. Otkrića poslednjih godina su poseban podsticaj za nove pokušaje. Na primer, da je Marsovom površinom nekada tekla voda, da Jupiterov mesec "Evropa" možda sadrži podzemno more, ili otkriće da je u blizini našeg sistema otkriveno blizu 100 planeta koje bar spolja podsećaju na Zemlju.

Naučnici se danas nalaze između dve dileme: jedni se pitaju šta bi moglo da znači to što su se sve dosadašnje potrage završile neuspešno; drugi tvrde da je potraga tek počela. Kada neko malo ne zna, u narodu se kaže: "ne bi umeo da nađe ni kod popa bradu". Sličan je slučaj i sa "zemaljskim" naučnicima kada se okrenu da traže život van ove naše, nama, manje-više, dobro poznate planete. Pre više godina taj problem je otvoren u naučnim krugovima kada je bilo jasno da ćemo uskoro moći da se otisnemo u nepoznate okeane kosmosa i da širom svemira šaljemo svoje izaslanike, robote, sa zadatkom da otkriju tragove života. Problem je, u suštini, i složen i vrlo banalan: naučnici ni tada ni danas nisu bili u stanju da "objasne" robotu kako da prepozna život. Otuda su mnoge, kasnije lansirane sonde, imale krajnje pojednostavljene zadatke: da prepoznaju kakvi su uslovi za život - da li ima vode, na primer. Međutim, ni tada nije bilo mnogo lakše. Za uslove za koje smo mi verovali da su nemogući, ispostavilo se da ipak jesu kakav-takav uslov za šivot. Tek poslednjih godina otkriveno je da i ovde na Zemlji, neka niža bića opstaju i na tako paklenim mestima kakva ni Dante nije mogao da zamisli. Samo u poslednjih deset godina otkriveno je više od 1.500 novih vrsta mikroorganizama, od kojih najveći deo naseljava pravi kotao čistilišta, duboko u utrobi planete. Razvojem tehnika istraživanja i boljim poznavanjem "geobiološke" istorije Zemlje, sada je, donekle, lakše prepoznati i pretražiti najraznovrsnije životne forme.

Pored Marsa čini se da jednake šanse za senzacionalno saznanje imaju i istraživanja na satelitu "Evropa". Čuveni britanski astronom član viteškog reda i Kraljevskog naučnog društva, Patrik Mur, veruje da su veće šanse na strani Marsa:

"Ja bih se kladio na Mars. Tamo ima vode i svi su izgledi da je to nekada bila plodna planeta. Ako na "Evropi" ispod ledenog pokrivača postoji i čitav okean, ipak bih rekao da je to prilično negostoljubivo mesto. Za sada verujem da su šanse za otkriće života na Marsu 50:50. Prvi sledeći uzorci materijala trebalo bi da pruže konačan odgovor, a ja se veoma nadam da tamo ima života." Ovakvo uverenje je dobilo čvrstu podršku sa potpuno neočekivane strane, od Džordža Kojna, direktora Vatikanske astronomske opservatorije. Kojn smatra da je "ludost" misliti da vanzemaljski život ne postoji i da su ljudi sami u svemiru.

Kliknite ovde da biste pročitali celu vest na sajtu planeta.org.rs



Označi ovu stranicu kao omiljenu i podeli je sa prijateljima.
 
Komentari (0)Add Comment

Napišite komentar
manje | veće

busy

Prirodne nauke

albert-ajnstajn
Albert Einstein

Tehničke nauke

nikola-tesla
Nikola Tesla

Nauka o zemlji

Zemlja iz svemira
Zemlja iz svemira

Biologija

savana
Afrićki slon

Medicina

medikamenti
Medikamenti